↑↑↑

Reference spadaju među najznačajnije kontekstualne činioce umetničkog delovanja. Razmatrajući nekoliko tematski grupisanih konceptualnih, motivskih i formalnih veza između različitih umetničkih dela, ovo predavanje je povezano sa predavanjem I Cite (Very) Art o (re)kreativnosti u savremenoj umetnosti.

Referisanje ili ‘pozivanje na’ je širok pojam koji u likovnim umetnostima označava različite vidove uodnošavanja, povezivanja i preuzimanja, od reminiscencije, refleksije i posvete, preko citata, interpretacije i preispitivanja, do slobodne kopije, imitacije, kopije, falsifikata i plagijata.

Odličan primer samoreferisanja su Bachove varijacije teme B.A.C.H., koje se pojavljuju u nekoliko njegovih kompozicija, na primer u Umetnosti fuge (BWV 1080) iz 1745-1751. Ta tema je i naziv ovog predavanja u kojem razmatram znatno češće referisanje na radove i rešenja drugih umetnika. Umesto sistematskim pregledom repro-materijala i literature, predavanje sam zasnovao samo na primerima koje svakodnevno zapažam da bih ilustrovao učestalost, složenost i višeznačnost referiranja u umetnosti i kulturi.

Frižider
Repro.

Philip-Lorca diCorcia, Mario, 1978.

Repro.

Joel Schumacher, Falling Down, 1995.

Repro.

David Fincher, Fight Club, 1999.

Motiv ‘egzistencijalističkog’ zurenja u frižider, sjajno dat na fotografiji Philipa-Lorce diCorcije, Mario iz 1978, u filmu se eksploatiše u vidu takozvanog ‘pogleda iz kamina’ u kojem kamera osvaja (čoveku) nedostupne pozicije.

Ghastly Beyond Belief
Repro.

Herschell Gordon Lewis, 2000 Maniacs, 1964.

Repro.

Miladojka Youneed, Ghastly..., 1987.

Repro.

Dejan Grba, Kraftwerk P-b-M, 1998.

Ambivalentna zavodljivost zvanične najave-upozorenja publici o eksplicitnim i radikalnim sadržajima koja je korišćena u američkim splatter filmovima kao što su Blood Feast (1963) ili ,Two Thousand Maniacs (1964) Herschella Gordona Lewisa, upotrebljena je na albumu Ghastly Beyond Belief (1987) slovenačke grupe Miladojka Youneed, koncipiranom i ilustrovanom kao muzički pandan horor filma, a parafrazirana je u originalnoj verziji mog generativnog video rada Kraftwerk P-b-M iz 1998 godine. 2009 je bila patetično eksploatisana u špici Mooreovog filma Capitalism: A Love Story.

Vosak
Repro.

William Friedkin, The French Connection, 1971.

Repro.

Wolfgang Laib, S.E., 1997.

Repro.

Andreas Gursky, Plenarsaal I, Brazilia, 1994.

Pastelno-voštano-klaustrofobična perspektiva vidljiva u nekoliko sekvenci filma The French Connection Williama Friedkina iz 1971 reflektovana je u fotografiji Andreasa Gurskog Plenarsaal I, Brazilia iz 1994 i verno rekonstruisana u instalaciji Wolfganga Laiba, Somewhere Else: La Chambre des Certitudes iz 1997.

Izvor
Repro.

Andrea Mantegna, Oculus, 1465.

Repro.

Zoltan Korda, Sahara, 1943.

Repro.

Fra Andrea del Pozzo, Camere di S. Ignazio, 1681-86.

Likovno-kompoziciono rešenje i koncept Oculusa (otvora u plafonu) koje je Andrea Mantegna primenio na fresci u Cameri degli Sposi u Mantovi 1465, razvijen je do baroknih razmera, uz primenu anamorfoze, u opusu Fra Andree del Pozza (1642-1709) i citirana u filmu Sahara Zoltana Korde 1943.

Ruka u ruci
Repro.

Atentat na Anwara el Sadata, 1981 (detalj).

Repro.

Akira Kurosawa, Ran, 1985.

Repro.

Steven Spielberg,Saving Private Ryan, 1998.

Zastrašujući i antropološki utemeljen motiv gubitka ruke kao simbola ljudskosti prikazan je televizijskoj publici u reportažama o spektakularnom atentatu na egipatskog predsednika Anwara el Sadata 1981. Gest i poza jednog od zvaničnika ranjenih u tom atentatu ponavljaju se četiri godine kasnije u filmu Ran Akire Kurosawe, a trinaest godina posle toga i u filmu Stevena Spielberga Saving Private Ryan.

Strela u oku
Repro.

Andrea Mantegna, Mučeništvo Sv. Kristifora, 1451-1455.

Repro.

Andrea Mantegna, detalj.

Repro.

Akira Kurosawa, Ran, 1985.

Strelu u oku, koja se može smatrati jednom od ključnih metafora linearne perspektive u renesansi[1], vizuelizovao je Andrea Mantegna na fresci Mučeništvo Svetog Kristifora (1451-1455), a ponovio Akira Kurosawa vinjetom u filmu Ran 1985.

Repro.

Eiichi Kudo, Eleven Samurai, 1966.

Repro.
Repro.

Međutim, izgleda da je i Kurosawa bio spreman da uči odnosno da preuzima ideje od svojih kolega kao što je Eiichi Kudo i njegovog filma Eleven Samurai (Ju-ichinin no samurai) iz 1966, poslednjeg u jidaigeki seriji o pobunjenim samurajima koju čine još Thirteen Assassins (Jûsan-nin no shikaku) iz 1963 i The Great Duel (Dai Satsujin) iz 1964.

Predavanje
Repro.

Rembrandt, Sv. Pavle, 1629-1630.

Repro.

Rembrandt, Čas anatomije Dr Nicolaesa Tulpa, 1632.

Repro.

Friedrich Wilhem Murnau, Faust, 1927.

Friedrich Wilhem Murnau, koji je započeo svoju karijeru kao slikar i istoričar umetnosti, nastavlja da vežba likovno kao jedan od najuticajnijih reditelja studirajući izgled i afektaciju Rembrandtovih figura, njegovu kompoziciju i osvetljenje u filmu Faust iz 1927.

Skraćenje
Repro.

Andrea Mantegna, Oplakivanje Hrista, cca. 1490.

Repro.

Friedrich Wilhem Murnau, Faust, 1927.

U istom filmu, koji obiluje likovnim citatima a koji je sam postao značajna filmska referenca u pogledu konceptualno-poetskih i tehničkih rešenja, Murnau rekonstruiše i Mantegnino perspektivno skraćenje, pomalo nespretno zbog razlike između optičkih svojstava ljudskog vida i objektiva filmske kamere.

Horizont
Repro.

Werner Herzog, Herz aus Glass, 1976.

Repro.

Hiroshi Sugimoto, Caribean Sea, Jamaica, 1980.

Rekonstrukcija klasične pejzažne kompozicije u filmu (pokretna slika koja imitira fiksiranu sliku), na primer kod Wernera Herzoga sa referencama na Caspara Davida Friedreicha i na impresionizam, reflektuje se u konceptu vodenog horizonta snimljenog izuzetno dugim ekspozicijama (superpozicija velikog broja likovnih stanja) na fotografijama Hiroshija Sugimotoa.

Privid
Repro.

Werner Herzog, Fata Morgana, 1971.

Repro.

Bill Viola, Chott el-Djerid, 1979.

Repro.

Sam Mendes, Jarhead, 2005.

Fatamorgana je optička atmosferska pojava koja može da se snimi. U istoimenom filmu Wernera Herzoga ona je činilac njegove složene poetike, u video radu Chott el-Djerid (A Portrait in Light and Heat) Billa Viole ona je deo meditativno-kontemplativnog ambijenta, a estetizovana je u filmu Jarhead, Sama Mendesa.

Refleksija
Repro.

Akira Kurosawa, Heaven and Hell (Tengoku to jigoku), 1963.

Repro.

Jonathan Demme, The Silence of the Lambs, 1991.

Istorija filma je u velikoj meri određena preuzimanjem i recikliranjem tema, ideja, rešenja i postupaka. Tema doppelgängera i njena konceptualno-likovna predstava u filmu Heaven and Hell (Tengoku to jigoku ) Akire Kurosawe iz 1963 reflektuje se u filmu The Silence of the Lambs Jonathana Demmea iz 1991.

Novogradnja
Repro.

Andreas Gursky, Paris, Montparnasse, 1993.

Repro.

Paul Greengrass, The Bourne Supremacy, 2004.

Jedna od značajnih tema uticajne nemačke eksperimentalne muzičke grupe Einstürzende Neubauten (Urušavanje novogradnje ) je problem odnosa telesne, emotivne, intelektualne ljudske jedinke i sistemsko-regimentacijskog nasleđa modernističkog utopijskog urbanizma (Le Corbisieur, Ludwig Hilbersheimer, Auguste i Gustave Perret) u savremenoj industrijalizovanoj arhitekturi. To je i estetski činilac opusa Andreasa Gurskog i blic motiv u filmu The Bourne Supremacy Paula Greengrasa iz 2004.

Pištolj u ruci
Repro.

Alfred Hitchcock, Spellbound, 1945.

Repro.

Pater Yates, Bullitt, 1968.

Repro.

Martin Scorsese, Taxi Driver, 1976.

Vizuelizacija likovne percepcije, posmatranja kao mentalnog procesa i/ili beleženja viđenog je jedna od najstarijih i uvek izazovnih tema likovnih umetnosti, od tradicije autoportreta do mašine za crtanje pogledom Jochema Hendricksa. U filmu, ona se uglavnom manifestuje kroz ‘subjektivni kadar’ u kojem se pogled često izjednačava sa oružjem. Među brojne druge filmske primere spadaju: Don Siegel, Count the Hours, 1953; John Schlesinger, Marathon Man, 1976 i Jonathan Demme, The Silence of the Lambs, 1991.

Ortogonalna projekcija
Repro.

Joel & Ethan Cohen, Fargo, 1996.

Repro.

Andreas Gefeller, Ohne Titel (Baumschule), Neuss, 2005.

Pogled po vertikali omogućava da se naglase apstraktne likovne vrednosti u sceni i da se nagoveste predstojeća uzbuđenja, po ugledu na Hitchcockovu ptičiju perspektivu.

Repro.

Andreas Gefeller, Ohne Titel (Ministerium), Düsseldorf, 2005.

Repro.

Baran bo Odar, Das letzte Schweigen, 2010.

Pogled po horizontali, naročito ako je usmeren na arhitekturu i perspektivno korigovan (kao u sekciji Novogradnja), ukazuje na sistematizaciju i statističku zasnovanost informatičke kulture.

Kupatilo
Repro.

Alfred Hitchcock, Psycho, 1960.

Repro.

Mark Robson, The Seventh Victim, 1943.

Hitchcockova ekonomična kompozicija usamljene kupačice u prvom i preteće figure iza zavese u srednjem planu, koja inicira eksploataciju intimnosti i ranjivosti u trileru, možda je inspirisana scenom iz filma The Seventh Victim nastalog 17 godina ranije sa istom motivacijom ali sa drugačijim ishodom.[2]

Autobahn
Repro.

Andreas Gursky, Ruhrtal (Ruhr Valley), 1989.

Repro.

James Bridges, The China Syndrome, 1979.

Savremeno društvo je organizovano prema konceptu privatnog, atomizovanog transporta nasuprot efikasnijem i ekonomičnijem ali manje profitabilnom konceptu javnog masovnog prevoza. Ova organizacija se ogleda u arhitektonskoj infrastrukturi koja je oblikovala pejzaž u predratnoj Nemačkoj i u posleratnoj Evropi po ugledu na tejlorističke i fordističke ekonomske modele u Americi početkom 20 veka.

An Old Mexican Proverb
Repro.

Luis Buñuel, Viridiana, 1961.

Repro.

Sergio Leone, Fistful of Dollars, 1964.

Leonardova Tajna večera po uzoru na Buñuelovu tableaux interpretaciju u filmu Viridiana je jedna od brojnih likovnih i narativnih referenci u špageti vesternima Sergia Leonea. U ovoj sceni filma Za šaku dolara, bezimeni stranac - kojeg nekoliko puta oslovljavaju sa Joe - diskutuje staru meksičku poslovicu da "kada čovek sa Coltom 45 sretne čoveka sa puškom, čovek sa revolverom će umreti". Ubrzo će je osporiti.

  1.  Kubovy, Michael. The Psychology of Perspective and Renaissance Art. Cambridge University Press, 1988 (online izdanje 1.1, 2003).

  2.  Haberman, Steve. The Seventh Victim (Mark Robson, 1943). Audio komentar. DVD. Burbank, CA: Warner Home Video, 2005.